februar 2nd, 2009 06:54pm
wayward
Имам један матори Palm Visor који ми углавном служи за игре и преглед партија гоа. Понукан Филиповим успехом са G1 телефоном, нормално, пожелех да се и моја џепна крнтија повеже на Линукс. И ми Палма за трку имамо! И ево га:
Визорчић има интегрисани мрежни стек, те ради и PPP ако ми је до тога, него тренутно постоји изразити мањак квалитетних било каквих мрежних програма за PalmOS 3.5 те га терам као терминал.
januar 19th, 2009 10:42am
wayward
Давно беше последњи пут када сам покушао да напишем нешто што заиста има тежину. Мислим да ће томе бити пар година, док сам се још забављао са Аном и веровао да је у животу довољно само желети да се нешто оствари да би се то и десило. У ствари, веровао сам у нешто комплексније од тога, али тако то изгледа на површини. Дедер да покушам да сумирам своје тренутно животно стање за почетак, а добро ће доћи и онима који ме познају и желе да знају шта се са мном збива. (Ви који читате, а не познајете ме, добродошли — ово сам ја.)
Званично, време проводим радећи на Индијана универзитету, у лабораторији сјајног професора психологије Роберта Голдстона. Истог сам упознао давне 2001. у Бугарској, на летњој школи когнитивних наука (где сам се уденуо за џ. захваљујући тада издашним стипендијама). Уопште узев, радити као програмер у лабораторији за психологију — па још наклоњеној когнитивизму — веома је испуњавајућ посао. Пишу се програми за моделирање психолошких модела; раде се експерименти над студентима; има се времена и прилике за учење нових фазона у информационим технологијама, барем колико дозвољава таква позиција. Ипак ово није озбиљна програмерска фирма, нико не поставља озбиљније захтеве у смислу парадигми које се морају поштовати или нпр. система за контролу верзија (subversion је био мој избор, премда ме Филип успешно убеђује да треба прећи на git). Дакле, бити сам свој мајстор има предности, али има и мана: можете да урастете у лоше навике, јер нема ко да вас усмери у правцу добре програмерске праксе.
Незванично, а томе још увек (и надам се да ћу увек и моћи) придајем већи значај, гурам некакве сопствене пројекте и пројектиће. Играм го и први сам кју, барем у тренутку док ово пишем, премда се график у последње време мрда нагоре. Пишем парсер за SGF фајлове у Ruby-ју, контам како да направим Д Некст Биг Финг и увалим је Гуглу у пакету са мном, те посећујем часове јапанског језика под вођством феноменалне Мићико-сан. А учим и словачки (знате, то је она друга половина бивше Чехословачке; значи, не Словенија, него Словачка: Братислава, Кошице, кувано кромпир-тесто са козјим сиром, лепе жене, учтиви људи) од пријатељице из оданде, премда ме она шиша у брзини којом учи српски. Ваљда је лако кад је неко талентован за језике попут ње, онда се све „лепи на вас”, да употребим фину стилску фигуру из словачког.
Ваља споменути и Катарину и Јелену, без којих бих овде у Блумингтону бих бар једном остао без ‘леба да јем (па макар он био и буђав), вишекратно без друштва за биоскоп, а небројено пута без смеха и разоноде. Фала ви 
Ето, штовано читалиште, то вам отприлике дође то као сума мојих значајнијих вектора дејствовања. А ви не будите лењи тер оставите покоје коментарче; немојте да минете поред блога ми као поред турског гробља им. Јер ваља знати за кога ја ово пишем и шта тај народ уопште мисли.
Будите ми здрави и весели сви, а нарочито Ружичанствена.
decembar 23rd, 2008 02:36am
wayward
(05:41:11 PM) Зоран Рилак: vidi ovo
(05:41:19 PM) Зоран Рилак: izgleda da su nam Bugari veći rod od Hrvata
(05:41:19 PM) Зоран Рилак: http://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_peoples#Genetics
(05:41:56 PM) Катарина Топалов: Bugari?
(05:42:04 PM) Катарина Топалов: ja mislila oni došli od nekle¹
(05:42:21 PM) Зоран Рилак: pa da
(05:42:23 PM) Зоран Рилак: a mi do nekle¹
(05:42:32 PM) Зоран Рилак: i neklali se u svim svetskim ratovima
(05:42:43 PM) Катарина Топалов: da
(05:42:55 PM) Зоран Рилак: ovo je za blog
¹ Došla baba kod ginekologa, valjda na uput, šta li. Kaže ginekolog, hajde, baba, skini gaće i lezi ovde. Baba posluša. Ginekolog se prikloni poslu i umalo se obeznani.
– „Dobro, bre, baba, pereš li se ti uopšte?”
– „Pa perem se, sine, donekle i odnekle…”
– „Ma ne pitam te to, baba, nego neklu da li pereš?!”
decembar 13th, 2008 05:54am
wayward
Далеко, далеко,
срце ми је остало,
остало за сва времена
Да крај ње буди се… Far away, far away,
heart of mine is left astray
For all times to weep in sorrow,
by her side at break of day…
decembar 9th, 2008 09:14am
wayward
“You’ll find me a creature of uncommon sense;
of common one, sir, I make no pretence.
While some may call me slow-witted or dense,
I just bow politely and take no offence.”
novembar 5th, 2008 09:50am
wayward
Ето, сврши се и то чудо, оде Обама у Белу кућу! Није да нисмо очекивали, није да се нисмо надали, али опет, лепо је видети нешто ново и другачије. Обама је кудикамо бољи избор кад га упоредите са оним маторцем Мекејном; притом не мислим на његове године, већ на његов задрти поглед на свет (ipso facto на Америку, јел’те), који га сасвим сврстава међу маторе намћоре. Обама је дибидус дипломатскији, па све и уз Бајдена као спољнополитичког саветника му.
Него, ваља нам се сада припазити какве елементарне непогоде, залуталог метеора, инвазије ванземаљаца и томе сличног. Знате како у холивудским филмовима који се баве том тематиком председник увек буде црнац. То вероватно из друге намере; јер који год председник да се затекне у таквој гунгули, може се рећи да се нашао у дебелим говнима, а кога ћемо да гурнемо у говна ако не црњу. Али опет, шта га знаш; неки би до пре пар година рекли да ће пре небо да нам падне на главу него што ће црнац да постане председник Америке, па ето, и то се зби. Јел’ зна неко како се на марсовском каже „нихт фојерн, их хабе гутен шнапс”?
Well, there you have it, the fuss is over, Obama goes to the White House! It’s not like we didn’t expect it to happen, not like we didn’t hope it would, but still, it’s rather nice to see something different and exciting happening. Obama was a better choice by a long shot, when compared to that geezer McCain; and I’m not referring to McCain’s age, but to his backwater view of the world (ipso facto America, right?), which is fully sufficient to label him as an old croak. Obama is undeniably more diplomatic, even with Biden alongside as his advisor on foreign policies.
Anyway, we oughta be careful now and get ready for any impending elementary disaster, stray meteor, alien invasion and stuff like that. You know how in those Hollywood movies that portray such events the president is always black? Agreed, the original intent was probably of a different kind: whoever has to deal with such a mess as a president can be said to be in deep shit, and who better to toss into deep shit than a black fellow. But, then again, what do you know? Just a few years back, some would’ve said that sooner the Earth would shatter and open than a black guy become the president of the U.S.A., and yet it has come to pass. Anyone knows how to say “Nicht feuern, ich habe guten Schnaps” in Martian?
oktobar 20th, 2008 05:58am
wayward
Скица за пројекат¹
Ако ме ико питао буде,
због чега бежим, избегавам људе,
ја ћу му само с осмехом рећи:
„Ради се о изгубљеној срећи…”
Моја мала лоше је спавала,
јастук велик, јастучница мала
Моја мала сва се нажуљала,
јастук велик, јастучница мала
Ти си моја фуруница,
ја сам твоја цепаница;
наложимо, драга,
ватру љубави
У рану зору
да убијем време
кубуру узех
седох на слеме
У даљини видех
нешто се миче
Узех на нишан
јал’ куче, јал’ ‘тиче
Кубура трже
опали сама
с’ магарца скиде
кум-Радована
Свузгах се доле
кренух да бегам
од мртвог кума
да га не гледам
На крају села
дигле се виле
вичу ми људи
“Устави, Миле!”
Општинска зграда
слегло се село
судија чита
гледам га бело
Кума ми плаче
и кумчад сирота
што сам им татка
лиш’о живота
У рану зору
да убијем време
кроз решетке гледам
да олакшам бреме
У даљини видим
где магаре јаше
кум-Радован лично
с брда ми маше
Зове да кренем
са њим на пут
код светог Петра
на мезе и љуту
(Напомена: ово је обрада Стингове „I Hung My Head”. Ако може Johnny Cash, може и Бане Мочуга и то још сто пута боље.)
“Рас-паран пар,
рас-паран пар,
у мојој си души
направила дар-мар!
Рас-паран пар,
рас-паран пар,
нико не зна код кога је
трошак, а код кога ћар!
(Напомена: идеална сцена за спот био би распојасани весељак у кафани, за столом са (наравно) коцкастом мушемом и са чашицом брље у руци, којом наздравља певачици што се мота око њега (само врцка, он је тај који пева). Ноге су му прекрштене на столу и види се једна бела и једна тегет чарапа испод црних ципела.)
¹ албум